Strah od pokretanja bloga je glavni, a neretko i jedini razlog, zbog kog mnoge sjajne ideje ne ugledaju svetlost dana.
U nastavku ćemo neke od najčešćih strahova i imenovati, ali negde verujem da se u pozadini svakog od njih nalazi nedovoljno razvijena kreativnost.
Godinama smo radili poslove (neki rade još uvek) na kojima se od nas nije očekivalo da istupamo sa svežim idejama, radikalnim promenama i idemo van okvira zadataka koji su nam dodeljeni. U okruženju u kom se tačno zna ko, kad i za šta je zadužen, kreativnosti nema mesta. Smor neviđeni! 
Istina je da se niko od nas ne rađa manje ili više kreativan, već da je kreativnost samo još jedna veština koja se kontinuiranim radom dovodi na dobar nivo.
STRAH BR. 1 – Ne znam lepo da pišem
A jeste li probali uopšte?
Ne znam ni ja da šijem, ali sam sigurna da bih naučila ukoliko bih sela za mašinu i svakodnevno vežbala.
Ne postoji ništa što ne može da se nauči. Postoje samo granice koje sebi sami postavljamo svojim stavom da nešto ne možemo ili ne znamo.
Verujete li vi da ja nikada nisam imala dobru ocenu na pismenim zadacima iz srpskog? Nikada. Ali nisam dozvolila da me te ocene odrede.
Zapamtite da je revizija majka dobrog teksta.
Evo zadatka za vas: Napišite tekst od 500 do 800 reči i narednih nedelju dana svakodnevo radite revizije. Videćete da ćete na kraju imati posve novi tekst – i to dobar!
STRAH BR. 2 – Nikoga ne zanima ono što imam da kažem
Ne može da ih zanima ako ništa niste ni rekli.
Moja porodica i prijatelji ne čitaju ovaj blog. Niko od njih nema ni svoj sajt, niti razmišlja o blogovanju, pa zašto da čitaju?
Ali čitate vi. A kako biste ga čitali da ne objavljujem priloge?
Ukoliko u vašem neposrednom okruženju niko ne deli ista interesovanja kao i vi, ne znači da ne postoje oni kojima će vaši saveti biti blaga vredni.
Ipak, vi morate napraviti prvi korak, to je jedini način.
STRAH BR. 3 – Ljudi će da me osuđuju / ismevaju
To je njihov problem.
Ali stvarno, svi koji rade takve stvari u ozbiljnom su problemu, jer nemaju korisnija posla. Na vama je jedino to da shvatite.
Ljudi koji i sami poduzimaju korake u cilju ispunjenja svojih želja i snova uvek će da vas podrže.
Zaista verujem da je ovo najnepotrebniji strah koji možete imati. 
STRAH BR. 4 – Imam li ja uopšte pojma o čemu pričam?
Ah, jesmo li dovoljno kompetentni da drugima delimo savete?
Pa dobro, samokritičnost je uglavnom kvalitet, jer nas tera da se uvek iznova preispitujemo i unapređujemo svoja znanja i veštine. Ipak, važno je ostati u granicama konstruktivne samokritike.
Besmisleno bi bilo da pokrenete blog o temi za koju ste juče čuli prvi put u životu, ali verujem da to nije vaš slučaj.
Slobodno krenite sa znanjem koje trenutno imate, pa ga usput nadograđujte stalno se edukujući. To radim ja, a garantujem i svi drugi blogeri.
Ukoliko ne krenete, ne mogu vam doći nove ideje. Uopšte ne morate imati spremnu listu priloga za narednih godinu dana.
STRAH BR. 5 – Ima previše toga što ne znam o blogovanju
Pa šta? Naučićete.
Dobra stvar u vezi sa blogovanjem je da ne postoje rokovi osim onih koje sami postavljamo. Ako ih i ne ispoštujemo, opet nema nikog da nam sedi nad glavom i kritikuje nas zbog toga.
Opustite se.
Dovoljno je da krenete, posle će jedno voditi drugom potpuno spontano.
STRAH BR. 6 – Šta ako ne uspem u blogovanju?
Ne može da se desi da ne uspete u blogovanju, može samo da se desi da od njega odustanete.
Upravo zato je važno da odaberete nišu koja vam leži i teme koje vas inspirišu da nastavite da istražujete. Tako ćete, u trenucima dok vaš blog ne zaživi, moći da kažete: Briga me, meni je ovo zanimljivo!
Ovde je takođe važno i da postavite realne ciljeve . Ako očekujete da tokom prvih par meseci svi čuju za vas i vole vaš blog, sva je verovatnoća da ćete se razočarati. Ne ide u blogovanju to baš tako, potrebno je vreme. Ne može se blog sa 15 priloga kotirati isto kao onaj sa 300.
Ipak, to su dobre vesti jer ćete tako imati vremena da obavite puno drugih zadataka pre nego publika počne da vam se javlja sa svojim zahtevima.
Jesam li i sama imala strah od pokretanja bloga?
Bila sam prestrašena! Ipak, verujem da sam ga baš zato i pokrenula, jer ne trpim strahove.
Sada ovo mesto obožavam. Razvila sam se u puno novih pravaca i naučila stvari koje ni na jedan drugi način ne bih.
Ne dajte ljudima da vas ubede kako blogovanje nije pravi posao. Ja sam radila puno „pravih poslova“ – od pomoći u šanku do pomoći u knjigovodstvu ozbiljne regionalne kompanije. Jedina razlika je u tome što sam na tim poslovima bila smrknuta, dok ovde uživam.
Ne dajte strahovima da vam uskrate veliko zadovoljstvo koje pokretanje bloga donosi.
Tekst preuzet sa https://savetizablogere.com/