Često čujemo da su djeca razmažena. I odlično znamo u kom se kontekstu za njih to i kaže. Histeričan plač, negodovanje dok ne dobiju ono što žele, bezbroj igračaka kojima se ne igraju…
Međuti, kako objasniti odrasloj osobi zašto mislimo da je razmažena? Po kojim osobinama ili ne/radnjama ona odaje utisak da je razmažena?
Ukoliko imate savjet odraslima da “odrastu”, hajde.
Napomena: Ne mora biti u turbulentnom kontekstu. Svi smo pomalo razmaženi. Ali kako odajemo takav utisak?