Sta mladi ljudi bi trebalo izbegavati raditi

[EnForce]

Prije nekoliko dana sam naišao na ovu temu i tek sad sam odlučio je postaviti ovde. Jedna doista lijepa priča, koju svi znamo ali eto opet neka druga perspektiva o tome šta trebali mladi izbegavat. Šta vi mislite o ovome?

Izvor ko hoće pročitat na sajtu bez prevoda. Prevod je samo za ove koje ne mogu razumeti Engleski najbolje.

Slika(screenshot) #1 tekst prevod :>

Moj otac je rođen 1969. Cijeli je život proveo u ovoj kući.

Posle ispod ove slike ide tekst prevod :>

To se trebalo promijeniti u 2014-15. Tada sam imao nekih 20 godina. Za to vrijeme je bila u toku izgradnja naše nove kuće.

Slika(Screenshot) #2 tekst prevod :>

U početku, prije početka gradnje, ne bih se složio sa svojim ocem oko dizajna i rasporeda kuće koju smo namjeravali izgraditi. Ponekad je i svađa postala vrlo intenzivna.

Nakon nekoliko dana, jednog lijepog dana, dok sam obilazio kuću u izgradnji, nešto me je pogodilo.

“Zašto se previše miješam u ovu kuću? Ovo gradi moj otac, njegovim teško zarađenim novcem, prikupljenim preko trideset godina ili više?”

“Cijeli je život živio u kući od blata i mora da je od malih nogu sanjao o divnoj kući. Sigurno je godinama zamišljao život u određenoj vrsti sobe. Ko sam ja da mu se miješam u snove?”

“To što sam mu sin, ne znači da se miješam u sve što radi.”

Tog dana sam pričao sam sa sobom manje od pet minuta. No, to je bilo više nego dovoljno.

Od tog dana nikada se nisam miješao u kritične odluke koje moj otac donosi. Bilo da se radi o kupovini novog traktora, automobila, zemljišta ili bilo čega drugog. Ako me pitaju za mišljenje, samo kažem šta osjećam o tome, a zatim nastavim. To je to.

Šta mladi ljudi trebaju izbjegavati?

Ako mladi ljudi očekuju da im se roditelji ne miješaju u živote, trebali bi se i suzdržati od toga.

Ako mladi ljudi očekuju da im se roditelji ne miješaju u snove, trebali bi se i suzdržati od toga.

U ovim godinama svi gledamo slike vila, luksuznih automobila itd. I sanjamo da ih posjedujemo.

U glavi nam je mnogo ideja za pokretanje, ali nemamo dovoljno kapitala za realizaciju.

Slika(Screenshot) #3 prevod sa slike :>

U glavi nam je mnogo ideja za pokretanje, ali nemamo dovoljno kapitala za realizaciju. Sanjamo da se bavimo tim poslom.

Za ispunjenje tih snova bit će potrebne godine i godine. Kako ćete se osjećati ako će se vaša djeca stalno miješati u sve to?

To što su stariji i naši roditelji, ne znači da nemaju snove. Sanjali su baš kao što vi sanjate sada. I oni su nekada bili mladi i ambiciozni.

Pustite ih da žive svoj život iz snova sa svojim teško zarađenim novcem. Živite život iz snova kada imate teško zarađen novac.

[dze_mama]

Baš dobra tema za razmišljanje i analizu. Vjerujem da se dosta problema upravo dešava zbog toga što se mnogi roditelji mukotrpnim radom potrude da stvore nešto za svoju djecu, a onda djeca ne znaju da cijene to. Ne kažem da su svi isti, ali uglavnom kad sve dobiješ na gotovo, budeš nezadovoljan, pa bi nešto mijenjao… Jednostavno nisi svjestan. Neka me shvatite i pogrešno, ali meni se dopada razmišljanje da djeca treba da se osamostale sa 18+ pa i ranije. U Njemačkoj o kojoj naša djeca sanjaju, sa 15-16 godina počinje da se radi, uče se djeca da “štekaju” za školovanje, putovanja… Kod nas sa 18 babo kupi auto, da mu dijete ne ide pješke na fakultet, a on onda bježi sa fakulteta tim istim autom…
Helem, odužih. Svako treba da stvara svoju nafaku.

[EnForce]

Neka me shvatite i pogrešno, ali meni se dopada razmišljanje da djeca treba da se osamostale sa 18+ pa i ranije. U Njemačkoj o kojoj naša djeca sanjaju, sa 15-16 godina počinje da se radi, uče se djeca da “štekaju” za školovanje, putovanja

Da apsolutno se slažem sa tobom u vezi ovoga ali ako hoćemo ja bih prvi to uradio ali jednostavno to ovde nije moguće evo ja sam student zadnje godine studija pa bas bi bilo nemoguće raditi (stalan posao kao konobar, pomoćnik kuhara itd.) i učiti. Plata nije dovoljno velika da ista bilo pokrije. Zašto nije moguće zato što nam država nije omogućila i nije dozvolila da bude tako. Njemačka pa i ostale zemlje su sve to sredile da dje a mogu sigurno sa 18 godina se izdvojiti i osobeno živeti. Al da ne dužim jednostavno voleli bi mi mnogo stvari ali nekom mafijašu/ljandovu/budali/kriminalcu/političaru itd. je mnogo bitnije da oni imaju za kako kakav ilegalni posao, kako kakav blud itd. I to sve podržava u tajnosti taj isti Predsednik države.

[sila]

pokrije. Zašto nije moguće zato što nam država nije omogućila i nije dozvolila

Nemoj da očekuješ od države ništa, jer ti država ništa nije ni obećala. Ono iz nekih prethodnih postova bih zaključio da su ti roditelji bili rodjeni u ono vrijeme kada je to tako bilo, mada i onda ti je trebala partijska knjižica, ali danas shvati da nema od toga ništa. Široka ti zemlja traži nafaku tamo gdje je ima.

[sila]

Evo čovjek lijepo objasnio, pa odslušaj biće ti korisno. Natempirao sam share tako da traje ovaj bitan dio samo nekoliko minuta.

[EnForce]

Absolutno je sve tačno u ovome što kaže, I nemam sta dodati ali hoću da prosirim ovo na šta sam kazao nije nam drzava omogućila.

Nemoj da očekuješ od države ništa, jer ti država ništa nije ni obećala.

Dakle evo sada cu napisati jednu priču kratku koju su mi nekoliko njih koji su se odvojili od roditelja sa 18 il 19 god, dosta njih je sa ovih prostora a među njima je i jedan Nemac rođeni koji živi sad u drugoj državi ali sam ga ja pitao da mi kaze kako je.

Ovako ide,

Ja sam ga pitao možeš li mi to malo objasniti šta i kako ide to osamostaljivanje posle.

Kaze to ti je ovako imaš posao bilo ti Neben Jobs(U DE) koji su bez poreza i radiš ih po 1 eventualno 2(mada redje je ovo) dana u nedelji i zaradjujes 450€ kojih dobiješ u celini bez poreza i Bruto odbijanja, dakle Neto. Posle ako možeš da ubaciš u raspored rad Freelancer posao (Dostavljac za Lieferando eto jedan primer imaš ih mnogo) koji radiš koliko ti hoćeš sati, bili ti 2-3 pa sve do 8(sad dal moze preko 8 ne znam ja mislim da ne zbog preumora) i sa tim ti i plaćaš svoje školovanje i hranu i provod i putovanja itd. Znaci sve ti je prilagođeno u nekom sistemu pa evo i da pomenem taj Ausbildung koje je plaćena praksa od koje jedan student može sebi račune isplacati i imati za druženja i ostale razonode, tako da ti imaš mogućnost samostalnog života. Drugo jeste da sigurno znate u Nemačkoj bilo koji stepen škole(osnova, srednja, fakultet) školarina se ne plaća pa čak ni prevoz šta se samo placa jeste komisije za dokumentaciju i materijal sto sve izadje na 150€ po semestru (fakultet).

Ovaj Nemac što živi sad u drugoj državi, kazao je da ono roditelji ti pošalju nešto novca ali je to više onako da imaš za sebe da uzmeš nešto što uglavnom nije mnogo ali dovoljno za tebe bez bilo kakvih drugih finansijskih troškova.

Evo jos jedan kratak iz Švedske gde mi je Dajnica učenicima plaćaju po €2,000 za posao u školi eh sad moze učenik raditi šta mu zadaju glavni koji su za to. Isto tako se samo placa neka dokumentacija kao u Nemačkoj ali msm da je nešto malo veća cena jer veći porezi i to. Isto za poslove.

Moj zaključak upoređivajuci za kod nas gde godina košta 60,000 Din. pa eto i da si na Budžet, ko će ti plaćati stan(kiriju) , hranu, namirnice, struju itd. Jer ti da bi dostigao Budžet ti moraš se toliko zaloziti da je nemoguće rasporediti posao u to, ja znam zato sto imam i rođaka i prijatelja pa j po sebi koji su to videli.

Jednostavno ako razumeš šta hoću kazati je takav jedan sistem da brineš za mnogo stvari u poređenju sa vremenom naših roditelja i njihovog studiranja.

Široka ti zemlja traži nafaku tamo gdje je ima.

Totalno tačno. Jer ja sam optimista ali iskreno u zadnjih 15 godina nikakav progres posebno nije napravljen oko čega se po ceo dan diskutuje i razglaba i ko vodi ovu Državu. Jer samo cu kazati da radnik koji radi 30 godina u jednoj struci u državnom sektoru da ima manju platu nego kad je počeo je stvarno nešto što i nije bas nada za buduće generacije. Mladi idu za nečim što će uvažiti njihovo znanje njihov trud i sve što sleduje a ne stavljati u isti krug onog izuzetno dobrog i stranačkog insana.

[sila]

Ja vidim ti bi najradije da te ne žulja ništa dok studiraš. Vidiš, ima puno uspješnih ljudi koji su se probili u životu i nisu imali apsolutno nikakvih olakšica o kojima ti pričaš. Pogledaj kako to izgleda u Indiji ili nekoj drugoj zemlji “trećeg svijeta”. Što ne pričamo o tome?

[EnForce]

Da slažem se sa time. Sve je kako gde. Ali bilo gde da si zahteva trud i znanje. Nemoj me pogrešno shvatiti, Neuzubillah da nešto sad ispadne da sam ja neki Babov sin što mu smeta svaka sitnica i koji je porastao uz svilu i kadifu, ne nasuprot tome.
Znam sta je i muka i sve kao i svaki insan koji studira što je proziveo a još uvek prozivljavam taj Fakultetski period. Moje je samo da naravno ja bih najviše voleo kada bi bilo R.Srbija ili eventualno dodje dobar lider i eto hajde recimo hipoteticki jer je to zvanično nepostojeca država tj sad za sada je samo fikciona misao tj samo neki ideal ili mišljenje ljudi, kada bi ovde stvorili veoma napredne rezultate u smislu Ekonomije, Tehnologije, Obrazovanja, sistema itd. Evo jedan pozitivan primjer. Slušajući tri osobe dvije došle iz V.Britanije jedan je Britanac nacionalnost, Drugi je isto iz VB i on je Tajlandske nacionalnosti i treći je koliko znam iz Australije ali je Japanske Nacionalisti koje pričaju o raznim jedno od njih je i stvar koja i mene interesuje ali tu ima dosta tema i jedna stvar koja je relativanta za ovde je da su obe države u poređenju sa Srbijom mnogo bolje u finansijskom i ostalim poljima (sada kojim to da ne ulazim u detalje), i da sa se vratim na temu, svo troje pričaju (žive u Japan) da jednostavno kad se ustelis u taj sistem njihov da jednostavno te toliko privikne da sve radi i da sve ima svoj tok da je sve ko podmazano bilo za dosta stvari, da kad odu kući ono tačno osete taj deficit i taj niži nivo uglancanosti rada sistema, da sve ne teče nekim konstantnim tokom nego se oduži nepotrebno, mada da Japan ima stvari koje su stvarno opšta suprotnost sistema koji radi dobro, pa ima stvari koje su bolje u Evropi, pa čak možda ima par stvari koje su malo bolje čak i u Srbiji.

Sad evo da poredimo neku zemlju bliže. Moja bas bliska porodica iz Nemacke koji su tu došli na odmor od 3-4 nedelje i trebali su nešto da idu u Zdravstveni centar jer se jedan član razboleo(rodjak) od Covida. I 15 dana kasnije nakon povratka u zdravije stanje trebao je da ide nesto po Zdravstvenom centru za izdavanje leka ili nečega potrebnog što zahteva potpis lekara i 3 sata ukupno, prvo čekao Sestricu za popije čaj i kafu jedno 1 ipo sahat, posle ga vrtela jedno sahat tamo ovamo za neku dokumentaciju, i posle opet pola sata da dodje sa 2 pauze, i na kraju je lekar došao i uzeo je to za šta je došao. To je ovde u Pazar, slično je isto u cijeloj Srbiji iz ličnog i pričom ostalih poznanika i prijatelja.

Znaci sta je suština da je recimo u tom Japanskom sistemu to tako Doktor došao kad mu se prohte 3 sata nakon zakazanog termina, verovatno bi odma bio skinut sa posla, kažnjen i moguće zabranjen više ikad zapošljavanje u toj zdravstvenoj ustanovi dok u Srbiji je to ono ako stignem završim ako ne, ih dodji privatno ako imam ako ne čekaj naredni dan.

I završno sta imam kazat, zašto bi neka dobra nada i talenat i uopšte dobar u svojoj profesiji ostao raditi u Državi gde se ništa ne priznaje gde DA jesi građanin prvog reda ali to nema većinu vremena absolutno nikakvog značaja u državi u kojoj si rodjen i da jeste daleko si mozda od svojih roditelja ali bolje je u mladjem dobu sticati iskustva na pravi način nego na neke alternativne načine kao što ee dosta ovde radi. I biti za to pošteno plaćen.