Jeste li ikada bili ismejani zbog nekog neobičnog straha? Ili naišli na oštre kritike porodice kako se pravite i mazite samo zato što osećate “besmislen” strah?
Nedavno sam gledala video u kome devojka priča o svom čudnom strahu od pčelinjeg saća, odnosno od malih rupica u saću. Tako sam počela da guglam i naišla na mnogo neobičnih strahova. Zato nikad ne potcenjujte i ne ismejavajte tuđ strah, jer ne znate sa kakvom se mukom taj neko bori.
Stvarni strahovi ili prenemaganje
Kako reče jedan doktor: Te dečje bolesti davno smo preboleli
Kad ovako neko odgovori odmah se sjetim jednog druga koji je bio gromada od covjeka, ma momcina ko od brda odvaljen. Medjutim kad je bila regrutacija toliki covjek se onesvjestio kad su mu vadili krv! I tad nam je priznao da ima fobiju. Eto tako ja vidim ovu temu, koja nije za zajebanciju nego za ozbiljno razmisljanje i pokretac za razumijevanje drugih i drugacijih.
1 Like
Ja imam sestru koju je strah od pasa. Svi joj se ljute čitavog života zbog toga, i niko ne veruje da je to toliki strah. Tako je jednom iz zezanja drugarica pustila kuče u sobu u kojoj je ona bila, devojka je od panike krenula da zatvori vrata i zamalo kučetu kičmu slomila, ali nije imalo šanse da pusti vrata. Mnogo su neprijatni ti strahovi, koliko god blesavo izgledali.
1 Like