Dobro jutro svima, selam i merhaba,
Nije baš krasna tema za ovako rane sate, ali od istine se ne može bežati.
U poslednjih nekoliko godina, pa možda i decenija, ljudi hronično pate od raznih psihičkih problema. Umesto da im se pomogne, često se okolina ljuti na njih, čak i ismejava. Onda ljudi bivaju skloni da povrede sebe ili nekog drugog.
Najgore od svega je što čak ni najbliža porodica ne reaguje, jer je sramota da se čuje da neko ide kod psihologa, psihoterapeuta…
I uglavnom padnu ovakve neke reči “Šta to tebi fali, od dobra si pobudalio/la” i slično…
Zašto je kod nas sramota tražiti stručnu pomoć kad imamo psihički problem?
Nažalost to nije samo kod nas, to je globalni fenomen. Sve gore napisane rečenice sadrže jednu vrstu predrasude i stereotipa. Jedina razlika je to što kod nas su predrasude I stereotipi prilično izraženi. Da se ne izrazim, primitivnije društvo 
Može se iskoreniti isključivo podizanjem svesti kod naroda, edukacijom i redovnim kontaktima sa osobama koje imaju poteškoće. Opet nažalost, ni doktori nisu ništa bolji prema svojim pacijentima pa šta da očekujemo od običnog naroda…?
Žabokondo zbori : Nema Stručnih , tako da je pomoć paušalna !
1 Like